Ovo je samo jedna od 13 epizoda u okviru serijala Abnormal Psychology i ova mi je posebno zanimljiva jer se bavi poremećajima ličnosti (personality disorders) pa sam odlučio da nju prvu postavim. Ovde su prezentovana 4. najcešća tipa poremećaja ličnosti, ospesivno-kompulsivni poremecaj, narcisoidni, anti-socijalni, i borderline (granični) poremećaj ličnosti. Za svaki od ova 4 poremećaja su dati odlični primeri i mogu da kažem da je ovaj dokumentarac pa i ceo serijal jako edukativan, nema previše stručnih izraza tako da svako može da razume, a i informacije su što je najbitnije skroz tačne. Što se tiče OCD-a (Obsessive-compulsive personality disorder) svi otprilike znamo o čemu se tu radi, znači to su ljudi opsednuti najčešće higijenom, svaka stvar mora da bude na svom mestu, i tako to, ali ipak nećete verovati dokle to može da ide, posebno taj trip sa čistoćom, ali ne bih sad o tome, ima u dokumentarcu i na internetu sasvim dovoljno informacija.
Većina nas misli da su narcisoidni ljudi oni koji su preokupirani sobom, koji vole da budu u centru paznje i tome slično, ali ipak to nije narcisoidni poremećaj (Narcissistic personality disorder) u pravom smislu te reči, jer narcisoidne ličnosti pored toga što su perfekcionisti one i bukvalno zavise od reakcija okoline, znači vole da budu u centru pažnje, ali ako njihov "performans" ne naiđe na odobravanje, ili okolina jednostavno ne prihvati to na pravi način, one padaju u bedak, pa se javlja i bes, znači totalno zavise od reakcije okoline i da nema okoline verovatno ne bi opstali, jer sliku o svojoj uspešnosti uglavnom grade preko drugih ljudi.
Antisocijalni poremećaj (Antisocial personality disorder) je najveći problem društva od kad ono postoji, jer takve osobe ne osećaju emocije na pravi način, a u nekim slučajevima ih uopšte ne osećaju, npr. tu nema ljubavi, nema empatije, nema griže savesti, nema morala itd. I da, ono što je simptomatično je da takve osobe sve obruću naglavce, pa tako ljudsku dobrotu posmatraju kao slabost, poštenje kao glupost, i realno kad se setim 90-ih, to je tako bilo u čitavom društvu, svako ko se snašao na nelegalan način smatran je za sposobnog, pametnog čoveka, dok ove poštenjačine smo smatrali za budale, beskurice. E sad, naravno da mi klinci taj pogled na svet nismo doneli od kuće, ili barem ja nisam, ali smo bili okruženi takvim načinom razmišljanja u školama, na ulici, i svuda, tako da je u neku ruku čitavo društvo bilo antisocijalno. Uglavnom, takve osobe se najčešće odaju kriminalu, jer nemaju te moralne stege da ih ometaju u vršenju krivičnih dela, znači takva osoba vrlo lako može da ubije nekog i da skoro pa zaboravi na to jer jednostavno ne oseća grižu savesti, za nju tuđi život ne predstavlja nešto bitno. I da, ono što je jako bitno, takve osobe kada osete bes pretvaraju ga u agresiju isključivo prema drugim ljudima, nikad prema sebi.
Kod borderlajnera (Borderline personality disorder) je to skroz obrnuto, oni svoj nezadrživi bes i agresiju okreću prvenstveno prema sebi, ili tako nekim objektima, a nisu retki ni pokušaji samoubistva, samopovređivanje svih vrsta, ali što se tiče tog samopovređivanja i njegovog dubljeg smisla za osobu koja to radi, bolje pogledajte dok. jer imam trip da se neću najbolje izraziti, pa nećete skontati o čemu se tu zapravo radi. Inače i sam imam ovu dijagnozu od pre par godina, tako da mogu sa sigurnošću da tvrdim da je sve navedeno tačno. Dalje, "graničari" takođe imaju problem sa strahom od samoće, strahom od napuštanja, a to sam i sam iskusio kada me je ostavila devojka sa kojom sam bio 5 godina, ja prvo nisam znao o čemu se tu radi, odakle tol'ki bol, odakle tol'ki bes, i tek par godina kasnije sam shvatio o čemu se radi. Znači najgoru stvar koju možete da uradite nekom graničaru, je da ga odbacite, i verujte mi na reč, nema goreg osećaja, a posebno ako se ta odbacivanja zaređaju, i evo npr. meni se desilo '99 da su me drugari izbacili iz jedne muzičke grupe, verujte mene i dan danas to boli iako je prošlo 10 godina, i nema šanse da ja to zaboravim, jednostavno bio sam odbačen i to me ubilo, a što više volite nekog ili nešto to je još gore, zato sam danas naučio da budem oprezan sa tako tim akcijama, da ne dajem previše od sebe ako nisam u dobroj meri siguran da je to OK, da pazim da se opet ne zajebem, jer taj bol, ta psihička patnja povodom odbacivanja je praktično neizdrživa tako da obično vodi u samopovređivanje ili neku još goru akciju. Naravno, neko će reći ostavi te riba koja ti je bila draga i normalno da patiš i da te boli, ali JOK, nije to TO, jer ne bi se to bezveze zvalo granični poremećaj ličnosti da se radi o uobičajenom bolu kad te neko ostavi, i ko to nije osetio ne zna jbga. O graničarima se još može reći da su izuzetno nestabilne ličnosti, da su manipulativne, znači imaju tendenciju da manipulišu bliskim osobama, impulsivne su, nepredvidljive, sklonije su od ostatka populacije zloupotrebi alkohola i droge, zatim imaju česte promene raspoloženja, naravno auto-destruktivne, ponekad se javlja ta jedna specifična vrsta besa koja mora nekako da se izbaci iz sebe (takve akcije završavaju samopovređivanjima), zatim osećaj krivice je užasan, e sad nije to ova regularna krivica kad nešto uradimo loše pa se sa razlogom osećamo krivi, nego su to bre neke skroz nerealne akcije, dešavalo mi se da se tako setim nečega od pre 15 godina i da me ubije osećaj krivica, da o tome razmišljam i po ceo dan, a to naravno veze s'mozgom nema. I da, ono što je najzanimljivije kod ovog poremećaja je da graničari sve vide crno-belo. E sad šta to tačno znači, e tu se upravo radi o onome zbog čega su me mnogi prozivali u poslednjih 15 godina, da idem iz jednog ekstrema u drugi ekstrem, iz krajnosti u krajnost. Npr. kad je neka osoba super ona je super do daske, znači idealizuje se, diže u nebesa i slično, ali ukoliko neka osoba izneveri poverenje nastaje DNO, ta osoba postaje najgora na svetu, sve najgrđe, mržnja prema njoj je neopisiva, i tome slično. Znači kod Borderlinera ne postoji sredina, mada sam ja tokom godina uspeo da napravim neku distancu, da mnogo ne preterujem kada su mi ljudi OK, jer znam da ću se kad tad razočarati pa da zaštitim sebe jbga. I uspeo sam sebi da napravim kao neku "među-kategoriju" OK ljudi sa kojima se može tu i tamo, dok oni koji su LOŠI oni su ostali loši i tu nema boga. A što je najgore zaista se vrlo često dešava da nekada OK osoba pređe u ovu kategoriju najgorih na svetu, za ubiti, što naravno nikako nije realno, ali onome ko ima taj problem to je zaista tako. Čak sam ranije imao i fizičke sukobe sa nekima od takvih osoba, ali kada sam shvatio o čemu se tu radi prestao sam da ispoljavam agresiju na taj način, mada iskreno, i dalje bi nekima vrlo rado kičmu odlomio.
Ako vas se svidi ova epizoda iskajte pa ću postaviti i ostalih 12. epizoda, zaista nije problem jer su veličine 170 MB, znači lake za upload. I naravno, bitno je napomenuti da nisu sve osobe koje poseduju neke od ovih osobina ili simptoma, osobe sa poremećajem ličnosti, jer u biti svi mi imamo po neku od ovih karakteristika, npr. dosta nas voli da je u centru pažnje ali to ne znači da se radi o narcisoidnom poremećaju ličnosti, jer ta dijagnoza je mnogo dublja da bi se tek tako bilo ko etiketirao. I da, poremećaji ličnosti se ne mogu izlečiti, ali se sa njima može sasvim OK živeti ako se nauče neka jednostavna pravila. (60 min)
"Personality disorder is a general term for the different types of mental illnesses, that affects a person's social life, family and work. Many times people suffering from mental illness do not realize that they are suffering from some type of abnormal psychology personality disorder. This article will help you know more about what is abnormal psychology personality disorder and also provide you an insight on, how to control personality disorder? The scientific study of psychological disorders is known as 'Abnormal Psychology'. When one deviates from a norm, or the accepted behavior in a society or culture, people term it as abnormal behavior. Abnormal psychology is studied, researched and treated by clinical psychologist, psychiatrists and social workers. Personality disorders are similar to physical illness. There are different types of psychology which can affect an individual. The many myths pertain to the term 'mental', as one can't see the chemical imbalance in the brain. The person suffering from such psychological imbalances himself doesn't realize, what is going wrong with him. History shows how people misunderstood the abnormal personality disorders and imprisoned or banished patients from the main society."
Obsessive-compulsive personality disorder: These patients are preoccupied with keeping order, attaining perfection, cleanliness, mental and interpersonal control. They spend their time following a strict schedule, rule or plans and will not be flexible or open to change. They face problems in their personal and professional lives as they want things to be done their way.
Narcissistic personality disorder: In this disorder patients are craving for admiration, self-importance and show lack of empathy. They cannot stand criticism or losing to someone.
Antisocial personality disorder: Patients with antisocial personality disorder have little or no regards for others and violate the rights of people around them. They are generally referred as psychopaths or sociopaths.
Borderline personality disorder: Patients show instability in interpersonal relationships, self image, moods and controlling of impulses. Borderline personality disorder patients are often confused about their career goals, personal values and even their sexual orientation. These people often threaten to attempt suicide.
DOWNLOAD :
https://rapidshare.com/files/2650241360/abnormal%20psychology%20-%20part%205%20-%20personality%20disorders.avi
Kratki crno-beli dokumentarac koji se još davne '68 među prvima kritički postavio prema Sajentološkoj Crkvi. Doduše, tada to i nije bio neki posebno hrabar poduhvat jer sajentolozi u to doba nikako nisu bili ovoliko uticajni kao danas, i baš iz tog razloga što ih se ljudi danas plaše zbog njihovih veoma dobro plaćenih advokata, ova tema se uporno izbegava po svim medijima, tako da su do sad snimljena samo tri ozbiljnija dokumentarca uključujući i ovaj. U ovom kratkom filmu govori se prvenstveno o kontraverznom liku L. Ron Hubbardu koji je bio poznat kao pisac naučne fantastike sve do 1953. kada je osnovao Sajentološku Crkvu.
Mnogi su ga smatrali za šarlatana, prevaranta, a to dosta ljudi i danas misli, ali je on i pored toga opstao. U ovom filmu ga vidimo u ulozi kapetana broda, gde su članovi posade svi od reda njegovi sledbenici, i slušaju ga bez pogovora. Naravno već tada je bio u opticaju onaj čuveni E-METAR, i još brdo akcija kojima su bili podvrgavani sledbenici sajentologije, pa tako Hubbard ovde odgovara na niz vaistinu provokativnih pitanja, ali ako ćemo realno on više ne odgovara nego što odgovara na pitanja, jer kao i svaki majstor manipulacije zna kako da preokrene neprijatna pitanja sebi u korist. Znači mnogo kontraverzi ih je pratilo još i tada, krajem 60-ih, a o današnjoj situaciji ću nekom drugom prilikom, jer dovoljno je samo pogledati ko su od poznatih ličnosti danas članovi ove organizacije pa da vam ništa ne bude jasno. O čemu se tu zapravo radi, jer nisam baš nešto uveren da ti ljudi zaista veruju u te nebuloze. Mada opet na drugu stranu, kada vidim u šta sve ljudi veruju po ovim meinstrim religijama, koja su to tek lupetanja, sajentologija i može da prođe, jer poznato je pravilo : Što veća laž i luđa priča više će ljudi da se primi. To je nažalost tako i to samo. (26 min)
"Interesting documentary on L. Ron Hubbard, founder of Scientology. A 'short' that I found somehwere on my travels. Well worth watching, especially if you think you may be interested in joining this cult. You really won't bother after seeing this."
