Trajanje: 33 min
O ovome sam već dosta pisao a sada ćete imati priliku da se i sami uverite kako to zapravo izgleda. Ovaj dokumentarni film vodi nas u KPD Bolnicu, na odeljenje psihijatrije, koje se nalazi na 4. spratu Centralnog Zatvora u Beogradu (CZ). Tamo kaznu leže osobe koje su u trenutku izvršenja krivičnog dela po oceni sudskog veštaka bile duševno obolele ili što bi Amerikanci rekli criminally insane, dakle Jabukovac, Novi Banovci i ta ekipa. Pošto su tu utamničeni uglavnom počinioci najtežih krivičnih dela, sa dijagnozama poput paranoidne shizofrenije, oni nisu osuđeni na konkretne vremenske kazne, nego na meru lečenja zatvorenog tipa sa neodređenim trajanjem, što teoretski znači da mogu da odleže od 5 do 20 godina, ali u praksi mu to dođe doživotna robija, jer čak i kad tim psihijatara oceni da su zalečeni i spremni da se nađu na slobodi, porodice ne žele da ih prime nazad, te postaju socijalni slučajevi, a logično, niti jedna ustanova, tj. barem u Srbiji je tako, ne želi da primi duševno obolelog čoveka koji je još pritom i ubica, tako da su takve osobe i posle sudske odluke primorane da ostanu u CZ-u do smrti.
Pošto sam 2004. radio na kantini ove ustanove, imao sam dovoljno vremena da do detalja snimim situaciju, tako da mogu da posvedočim da se bukvalno ništa nije promenilo, i da nisam unapred znao da se radi o starijem dokumentarcu ('89 godina), ja realno ne bih mogao da procenim kada je sniman, jer sve je totalno isto kao i u vreme mog boravka. Svi ti nesretni ljudi, njihove priče, pogureni starci grotesknih lica uvijeni u ćebad, ti zvuci, oronule ćelije i koridori, brkato osoblje, dakle jedna totalna beda i beznadežnost, sve se to nije nimalo promenilo za tih 15 godina, a siguran sam da takva tužna situacija seže i decenijama unazad, jer CZ je zaista jedno prokleto mesto, ko zaustavljeno u vremenu, kako je izgledao 50-ih godina kada je sagrađen, takav je bio i 2004., mada su navodno sad kao sredili Bolnicu, okrečili je i malo preuredili, dok je istraga naravno ostala isti užas kao što je uvek i bila, dakle nedobog nikom. E da, jedino po čemu sam izvalio da se radi o SFRJ periodu su stražari sa onim old skul milicionerskim šapkama, samo što sam ja tripovao da se radi o nekoj npr. '83 godini a tek na kraju filma sam video da je iz 1989.
Kao što sam napomenuo većina osuđenika su ubice, i pošto se radi o paranoidnim psihozama sa surovim halucinacijama, njihove žrtve su nažalost bile uglavnom njihovi najbliži, dakle roditelji, deca, partneri, komšije i tako redom, dokle ko stigne tj. dok ih ne uhvate, pa ćete tako ovde između ostalog čuti i šokantno svedočenje čoveka koji je ubio čak 9-oro ljudi. Pored toga imaćete prilike da vidite i kako se tadašnji režim obračunavao sa neistomišljenicima, pa su tako npr. za verbalni delikt ljudi proglašavani "ludacima" i slati u istu ovu ustanovu, i to na višegodišnje robije. Znači, tuga jedna pregolema, i ko tamo završi, taj je stvarno završio, jer tu da pošalju i "zdravog" čoveka taj će provereno da odlepi za godinu-dve, jer evo, ja sam samo 7 meseci radio u njihovoj kantini, po 9 sati dnevno, pa i dan danas sanjam razno-razne snove, i jednostavno ne mogu da zaboravim to mesto i atmosferu, i teško da ću moći ikada da pobegnem od toga. Iskreno, mučno mi je bilo i dok sam gledao ovaj dokumentarac, a o pisanju da ne govorimo. Stoga smrt empatiji a živela psihopatija !
DOWNLOAD :
https://rapidshare.com/files/2907630115/Treptaci%20svemira%20ili%20zapis%20o%20bolnici%20(1989).mpg
