Ovaj put pišem bez zajebancije, znači nije ironija no tvrda istina, ispoštujte, OK? Hvala, sad mi lakše. Jel' se postaje homo ako nisi opštio 2 godine s osobom ženskog pola? Ne smejte se alo, jer ja svako veče kad legnem u krevet i zatvorim oči, pokušavam da skontam šta mi se to dešava, zašto su sve cure utekle, šta je to različito u odnosu na pre 2-3 godine i sad, dal' sam možda postao gejlija a da toga nisam svestan, a cure ko i uvek namazane pa to iskusno osete pa me kuliraju? Desi mi se doduše da kad vidim dobro utreniranog jarana da malo ko fol razmišljam o tome, dal je to možda samo žal što nisam isti kao oni ili nešto drugo, nešto preteće? Frka mi jbga, shvatite. Nisam još spoznao sebe a život ode, da bar saznam šta sam pa makar bio i ONO pa da sam miran, jer ovo "ništa" mi je neizdrživo.
Čak ni ne onanišem kao svi, nego jednom u tri nedelje ako se setim, a nekad zaboravim i po mesec-dva. Kad kamdr obično gledam video kraljice Sashe Grey kad oralno zadovoljava jednog izuzetnog kuronju. E sad, dal ja kamdr na njeno iskusno oralisanje i jedinstvenu facu ili možda na onoliko spolovilo, onaj simbol plodnosti u drevnim kulturama? Nisam siguran, definitivno mi treba pomoć, da mi neko objasni ako ima iskustva, dal' sam latentan il' samo nedojeban?
Takođe, nemam curu par godina, nijedna neće sa mnom a ja sam i počeo pisati prvo na blogu, upravo da bih našao devojku koja bi to čitala i shvatila kako sam ja zapravo skroz OK lik, a ne samo užasni bolesnik Laze, posetitelj CZ-a i drogirani tabletoman. Treba mi bre neka cura da ima razumevanja za moje tegobe, moja sitna skretanja, što nisam isti ko i većina mojih drugara, što nisam normalan kao. Dakle, sve sam pokušavao, bio uporan, izdao čak i knjigu - džaba sve. Beže od mene ko Isus od Šejtana. Kontao sam knjiga će dovesti sve u red, imaću čak i prijatelje...ništa. Da sam znao da će ovako da se izrodi, pa ne bi izdavao knjigu uopšte, ma nema šanse, jer koji će mi inače nego za socijalizaciju u bilo kom obliku? Čak sam i slao knjigu curama koje mi se svide, sve misleći ako pročitaju moje natgenijalne rečenice da će odma' pasti...ali opet mrka kapa. Jave se, pohvale me kako lepo pišem ko da ja ne znam kako pišem i razgule.
Opet legnem i razmišljam o tome. Ako knjiga nije upalila onda je garant do mog izgleda i finansijskog stanja, jer stvarno sam pretero sa morbidnom masom, imam preko 120 kila, mada cure uvek kaže da izgled nije bitan. Pa jbte ako nije izgled bitan kako se samo ja nisam oženio od svih mojih ortaka, ej bre pa i onaj najružniji lopov se snašo, ma svako našo zakrpu, pitam se gde li je moja zastondirala?! Možda i ne postoji kada je materijalni momenat u pitanju, jer nemam ni posao pa ne mogu ni piće da joj platim, a to je kao red da muškarac startuje.
Znači, nemam platu, nisam ambiciozan, nisam provajder, izgledam ko klošar, sumnjive sam prošlosti, pišem javno kako se raspadam, pa bre ni ja ne bi hteo da imam išta sa sobom a ne prefinjene dame koje neće da imaju na teretu debila bez keša. Dakle, ja ih skroz razumem, ali ne razumem kad na ovakav tekst neka napiše u fazonu: "ma super si ti, ko ih jebe, one gube", a kad je pitam da se vidimo odbije me na keca. A vamo mi prodaje priču, nisu sve cure takve, ma idi. E baš zato sam se osamio i nikoga više ne cimam, ne mogu više ta odbijanja da trpim, jako sam osetljiv na to. Svi mi kažu samo NE NE NE, dosta bre! Bolje ništa nego ovo, zar ne?
