Hofmann's Potion (2002)

Director:

Connie Littlefield

Ovaj film se najviše bavi ranim radovima LSD-a, dakle 2 decenije pre Timoti Lirija, kada se sa LSD-jem eksperimentisalo isključivo po univerzitetima i bolnicama. I iako sam siguran da velika većina ljudi ovde zna priču, za svaki slučaj ću da pomenem samo najbitnija dešavanja. Dakle 16. aprila 1943. u jednoj labaratoriji u Švajcarskoj hemičar Albert Hofmann je otkrio LSD i to sasvim slučano, naime jedna kapljica ove moćne supstance slučajno se našla na vrhovima njegovih prstiju i koža je apsorbovala u njegov sistem. Hofmann je bio šokiran efektom i 3 dana kasnije odlučio je da proba sa eksperimentom na sebi ko svaki pravi naučnik. I zaista treba imati kohones pa odraditi takvu jednu akciju, uostalom zato je i dobijao toliki rispekt do kraja života. Dakle, 19. aprila se konačno osmelio da uzme dozu od 250 mikrograma što je naravno surova doza iz današnje perspektive, i baš ga je pokidalo, a posle toga je usledila ona legendarna vožnja biciklom kroz gradić-seoce, koja se smatra i zvanično za prvi LSD trip ikada. Kada je Hofmann shvatio koliki ogroman potencijal ima ovako malešna količina ove nove suspstance, dao se u istraživanje, a i obavestio je neke svoje kolege o ovom otkriću. Nakon toga usledila je prava bura eksperimenata po SAD, gde su naučnici skroz uspešno lečili alkoholizam LSD-jem, gde su psihijatri uzimali i sami LSD da bi bolje razumeli kako se osećaju shizofeničari. I zaista, to psihodelično stanje ima i te kako veze sa shizofrenijom što može da nas navede na zaključak da LSD deluje na iste transmitere u mozgu, što znači da bi pomoću njega mogao da se nađe konkretan uzrok nastajanja shizofrenije, i da se to komotno ukloni a pacijent izleči.

U filmu govore pioniri eksperimentisanja sa LSD-jem u kontrolisanim uslovima pa i sam Hofmann, prikazani su i neki od tih eksperimente, i očigledno je da se ljudi nad kojima se vrše eksperimenti skroz ugodno osećaju kada znaju da su u sigurnim rukama, u kontrolisanim uslovima, nema bad tripa i sličnih užasa. Ovde ćete čak imati prilike da vidite i kako se tačno postavlja SET i SETTING za kontrolisani LSD trip. A Leary i Richard Alpert , tada ugledni profesori Harvard univerziteta, su otišao i korak dalje, naime 1961. su započeli projekat gde bi se eksperimentisalo sa zatvorenicima, jer su bili ubeđen da ako ovi osete takvu jednu promenu percepcija, ako vide da postoji još mnogo svetova skrivenih u našim mozgovima a ne samo ovaj jedan patetičan i ružan, da će promeniti svoj pogleda na svet i odreći se kriminala, ali nekim uticajnim ljudima na Harvardu se nije svidelo što su profesori dobijali preveliki publicitet od strane medija, pa su im jednostavno ukinuli akciju. Leary, Alpert i još jedan diplomac su demonstrativno napustili univerzitet i nastanili se u jednoj ogromnoj kući u ruralnom delu države Nju Jork, gde su mogli konačno u miru da nastave sa svojim eksperimentisanjima na sebi i dobrovoljcima. Tako da je upravo preko Lirija LSD postao popularan, i tako stigao na ulice gde se baš tih godina rađala kontra-kultura, i ja sam siguran da hipi pokret i sve ono što se izdešavalo kasnije ne bi izgledalo ni približno isto da nije bilo LSD-a i ostalih psihodeličnih droga. Jednostavno LSD je igrao ključnu ulogu u otvaranju umova za nove horizonte tih mladih pa i ne tako mladih ljudi. Naravno, vlast je vrlo brzo reagovala na tu pobunu i uskoro je LSD i svako naučno eksperimentisanje sa njim zabranjeno. Ali ta zabrane je dala samo kontra-efekat, jer je LSD sišao u ilegalu, u ilegalne labaratorije i tamo se nalazi pa evo, do dana današnjeg, što u neku ruku i nije OK jer na large skali više nije mogao da se uzima u kontrolisanim uslovima, nego kako je ko hteo pa je bilo dosta bad tripova i silazaka u ludilo, odakle se mnogi nikad nisu vratili.

I poruka ovog dokumentarca je upravo to, da LSD treba da se uzima samo u duhovne svrhe, u svrhe introspekcije, a ne da se bezveze troši po kojekakvim tehno žurkama jer tu njegovo dejstvo zaista gubi svoj pravi smisao, jer nije to ekstazi ili speed, ti u onom mraku ne možeš nikako da budeš sam sa sobom, jednostavno te ometa preglasna muzika, light show, gužva, uostalom sve sam to i sam prošao i mogu da kažem da nikad više u životu ne bih uzeo LSD na bilo kakvoj žurci jer je to zaista uludo traćenje ove dragocene supstance a može da ima i neželjene efekte. Iz svog ličnog iskustva, naime uzimao sam LSD u periodu od 1997. pa do 1999. i to jedno tridesetak puta, da ne preterujem, došao sam do zaključka da to nije gudra ko svaka druga gudra za zabavu, jer probao sam naravno i sve ostale đakonije tako da mogu skroz relevantno da sudim. Znači kad pričamo o LSD-u ja to skroz odvajam od speeda, ekstazija, heroina, kokaina, i čega sve ne, jer na LSD-u čovek ne može da kaže sebi uh što je dobar rad, što me dobro radi, što se dobro osećam, jednostavno najbolja definicija tog stanje bi bio nit' tamo nit' vamo, NEŠTO IZMEĐU, jer ipak se to rečima ne može opisati, jer tu se sve dešava SADA, u ovom trenutku, vreme gubi svaki smisao, a ako se dobro koncentrišemo možemo da dosegnemo i samog sebe, ali onog pravog sebe, suštinskog, jer tu sve maske padaju.

Naravno na LSD-u sam doživeo i izuzetan BAD TRIP i to drugi put kad sam ga uzeo, sećam se bio je to kartončić Hofmanna u narodu poznatiji kao "biciklista".

Uzeo sam samo polovinu, ali pošto pre toga nisam imao iskustva sa psihodelicima, a i to je bio neki april '97 i ogromna tehno žurka u Filmskom Gradu na Košutnjaku, to je bilo zaista pre-prejako za mene, pogotovo u onom ogromnom studiju gde sam od lasera istripovao da je to najava za dolazak BEZIMENOG BOGA, a da je zapravo ta muzika koju su puštali (sećam se samo Astral Projectiona) zapravo deo ancient obeda kojim su organizatori prizivali tog BEZIMENOG, i da iza svega stoji žešće zajebana sekta, a da mi, klinci, zapravo nismo ni svesni čije ime slavimo dok tako igramo uz te zvuke. Pogledao sam oko sede ljude i video gomilu izdrogiranih skroz nesvesnih ovaca koje su bile spremne za klanje. Užas se nastavio kada je neko bacio vojni suzavac koji ja bukvalno nisam ni osetio, ali ljudi su napravili takvu paniku da kada smo izlazili na neka uska vrata napolje svi su vrištali u paranoji, a ja sam tripovao da su neki ljudi u tom stampedu popadali, i da smo ih tolko izgazili da su se pretvorili u kašu od mesa, krvi i kostiju, koja nam je bila do kolena. Gacao sam tako kroz taj GORE i nekako uspeo da izađem, a tek napolju pod svetlom noćne rasvete je krenulo ono najgore, jer ipak u mraku sam i mogao da pobegnem od užasa, samo zatvorim oči, i gledam neke ubrzane crtaće, i jes' da ne znam gde sam u toj ogromnoj masi ali barem ne gledam ove raspadnute zombije okolo što ko na traci prolaze pored mene, jer čas su bili zombiji krvavih očiju i vilica sa kojih je visilo meso, a čas su bili roboti bez duše, al ne fensi roboti nego užasni, metal na njima je bio prljav, ulubljen, i te scene su se vrlo brzo menjale. Ništa nije bilo postojano, sve se menjalo u sekundi bukvalno. Uglavnom, tek na svetlu sam uspeo da sagledam sav taj užas, ljudi iskrivljenih, grotesknih lica, koji mi se unose u facu, pa onda inače ravna ulica je izgledala opasno strma, tako da sam uhvatio drugara za rame jer sam mislio da ću da se strovalim u tu provaliju. Molio sam se u sebi samo ovo da prođe, samo da ne poludim, biću dobar student, slušaću roditeljicu svoju, prelaziću ulicu samo na zeleno svetlo, kajem se zbog svega što sam loše učinio, iskupiću se za sve, dajte mi još samo jednu šansu, molim vas. Ali umesto da se situacija smirivala bivalo je sve gore i gore, neki lik očigledno isto tako na LSD-u se popeo na parkiranog Yuga i počeo divlje da skače po haubi da odagna patranoju, naravno u mojoj percepciji to je izgledalo kao da se kola pod njim skroz raspadaju, da lete delovi, dakle ulubio ih je toliko da je scena izgledala pomalo smešna, ko iz crtaća. U jednom trenutku ljudi su čak zaigrali i kolo, pa sam se i ja uvatio iako ne znam korake, tražili smo bilo šta ŠTO PLIĆE, ŠTO PROSTIJE, ŠTO OVOZEMALJSKIJE da nas nekako vrati u normalu, a gde ćeš prostiju stvar od užičkog kola, zar ne ? Znači ta scena je bila vaistinu za anale, gomila izdrogiranih klinaca i dalje kašljući od suzavca igra kolo ispred studija na Košutnjaku. Prajsles!

Kad se suzavac malo razišao deo ljudi se vratio unutra, ali ja jednostavno nisam mogao, toliko sam se naplašio i istraumirao, čak mislim, ma bre siguran sam da mi je to najužasnija stvar koja mi se desila u životu, znači najveći strah koji sam ikada doživeo, definitivno, to i možda onomad kada su Cecini telohranitelji došli da nam objasne "neke stvari" na jednoj utakmici. Znači FREAK OUT, tako da sam zamolio drugare, koji nisu bili ni u malo boljem stanju od mene samo što su uzeli manje doze, po četvrtinu, da idu sa mnom do kuće jer blizu stanujem, da se ipak malo dovedemo u red. Otišli smo do mene, moji su spavali SREĆOM, tako da smo seli u sobu i pustili LA HAINE, i tu se desila još jedna suluda akcija, ja sam gledao film ali nikako nisam mogao da skontam koja je tu radnja, o čemu oni to, iako sam pre toga MRŽNJU gledao pa sigurno jedno 15-ak puta ako ne i mnogo više. Naravno LSD je bio kriv za takvu akciju, za to nelinearno raspadanje svega, tako da je na kraju ispalo da smo pustili film i da je sledeća scena bila sam kraj filma, gde nestade 90 minuta pobogu ?! Uglavnom tad sam se zarekao da nikad više u životu neću uzeti LSD što sam naravno prekršio već mesec dana kasnije. I zaista lepo je objasnio Aldous Huxley u svojoj knjizi da LSD može da nas odvede u raj ali može bogme i u pakao ako ga ne koristimo na pravi način. 2 godine kasnije sam doživeo i rajsko iskustvo, ali zaista ne bih sad o tome, to mi se samo jednom dogodilo, i to baš na istom onom "biciklisti" '98 godine, ali u koliko toliko kontrolisanim uslovima i nikad više. Posle toga sam rekao sebi da neću više eksperimentisati sa LSD-jem dok ne budem dosegao punu zrelost, e sad jbga, ta priča sa sazrevanjem se malo prolongirala, prođe bogme 10 godina i jače, tako da još nisam sasvim siguran da sam skroz spreman da se susretnem sa sobom oči u oči. No videćemo. (56 min)

http://www.imdb.com/title/tt0439611/

"Researchers try to establish the medical benefits of LSD. The documentary about LSD and how it was created, what usage it had, and how the early experiments were carried out by Albert Hofmann, Timothy Leary and others."

Download :
http://rapidshare.com/files/34390918/Hofmann_s_Potion.part1.rar
http://rapidshare.com/files/34394307/Hofmann_s_Potion.part2.rar
http://rapidshare.com/files/34400299/Hofmann_s_Potion.part3.rar
http://rapidshare.com/files/34405573/Hofmann_s_Potion.part4.rar