Radna terapija. Zvao sam je i gadna terapija, zvao sam je i peripetija, ali da je ubijala vreme od 9 izjutra do 12, ubijala ga je samo tako. Dakle, opet smo na mestu zločina-ca, mera lečenja od narkomanije u okviru Centralnog Zatvora, sprat je treći, i zaista nemam još šta puno reći, jer sve je znano. Ja prvo nisam hteo da idem na tu terapiju, ko naravno i svi "beogradski mangupi" iz moje sobe, em što sam lenj, em što nisam imo pojma ni o čemu se tu zapravo radi, ali pošto je naša vaspitačica rešila, da me kao veoma načitanog (do moga), akademskog looka, sa sve naočalama, zaposli u zatvorskoj biblioteci, onda sam kao morao na ovo da bi stekao uslove za to radno mesto, jer ne moš tek tako dođeš međ' 200-inak ljudi zajedno sa alkosima i kao ja 'oću da radim. Ne moš tako brate mili, tu ima čitava procedura, jer tu ima samo 10-ak radnih mesta, pa je kosovski boj ko će da se ugura, pa radi tu i mito i korupcija i ko zna još šta, jer nije to običan zatvor pa da svako mož da radi da zaradi za pljuge i step sokiće, nego su ovo narkomani, najgori ološ, od boga proklet, a i đavo ih (nas) se stidi, tako da si ti tu na gistro rehabilitaciji, i kao ne bi trebao da šljakaš, ali pola ljudi je tu strejt već godinama, neki su samo u istrazi proveli po 2 godine, tako da tu ima masa ljudi koji jednostavno nisu za tu ustanovu, ali birokratija je majka, što se u mom slučaju pokazalo kao jako povoljno jer sam celu zatvorsku kaznu proveo na toj meri, dakle čitavih godinu dana, ali pošto Partizan igra sa ovim Šiptarima u Skopju ja sad odo a vi slušajte pesmicu koja možda najbolje opisuje stanje u Cezaru, dakle DIREKT IZ OKRUŽNOG, i uživajte, mislim jeste ovo pesma navodno samo o istrazi ali to je to, to je Cezar (CZ)...I SVI ŠTO NAS MRZE NEKA LIŽU NAM MUDA, BRATE !
Tuesday, July 19, 2011
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
1 comments:
Roman Sine, roman!
Post a Comment