Ulrike Marie Meinhof (1994)

Director:

Timon Koulmasis

Runtime: 61 min

Biografska priča o Urlike Meinhof, mladoj novinarki koja je u maju 1970. "sticajem okolnosti" učestvovala u oslobađanju nemačkog anarhiste Andreasa Baadera, i tako postala deo ekipe koja je kasnije dobila onaj čuveni naziv Baader-Meinhof, i svi su je rađe tako zvali nego svojim pravim imenom RAF (Red Army Faction). Mislim da smo svi gledali genijalni igrani film The Baader Meinhof Complex, i iz tog filma otprilike saznali šta se dešavalo u Nemačkoj 70-ih godina i kakve sve sulude akcije je izvodio RAF. E sad, ja sam zaista mislio da postoji samo taj jedan igrani film na tu temu i onaj skroz solidan dokumentarac Baader-Meinhof: In Love with Terror (2002), ali sam se grrrdno zajeb'o, jer su Nemci alone snimili pregršt filmova svih vrsta od kojih su neki i prevedeni kao što je ovaj npr. Ali, na stranu to, jer glavni deo priče je sasvim lepo ispričan u Bader Majnhof Kompleksu, a ono što je malo, što se kaže romantizovano, ispravljeno je u gorenavedenom dokumentarcu. Jebiga, ipak je igrani film igran a dokumentarac i ne može baš toliko da slaže, mada i tu postoje ovi gistro istiniti dokumentarci a koji su zapravo obična propaganda uvijena u dokumentarnu formu, da ne navodim sad imena. Bitno je samo da gorenavedeni nije jedan od tih i da ga možemo posmatrati kao jedan od realnih pogleda na RAF. E, u tom fazonu je i ovaj rad, biografska priča o Ulrike Meinhof, sa jedne strane senzacionalistička, revolucionarna, beskompromisna, a sa druge skroz lična, gde nam njeni najbliži govore o tome kakva je zapravo bila Ulrike privatno, što je i najzanimljiviji deo ove priče, jer sve ostalo otprilike znamo.

Ono što je meni ovde zanimljivo, je činjenica da je o RAF-u pa i svim ostalim evropskim i američkim "terorističim grupama", tj. da budem jasniji, onim što se zove home-grown i domestic terorizam, snimljeno brdo dokumentaraca i igranih filmova, dok na drugu stranu država koja je iznedrila najviše tog "domaćeg" terorizma, država sa najviše aktivnih grupa, nema niti jedan film na tu temu. Naravno, pogađate, radi se o svima nam bliskoj Grčkoj. Kada pomenemo Grčku većina nas odma' pomisli na anarhističe grupe, ali jok, anarhisti su došli tek kasnije, dakle najozbiljnija grupa u Grčkoj je bila čuveni komunistički 17. Novembar koji je harao od sredine 70-ih pa sve do 2002. i bio sigurno jedna od najjačih, najorganizovanijih grupa na teritoriji Evrope. Činjenica da su uhapšeni tek u junu 2002. godine posle čak 103 akcije u kojoj su ubili i ranili gomile visoko rangiranih policajaca, šefova CIA, komandanata američke vojske stacioniranih u Grčkoj, izdavače pandurskih glasila, javnih tužilaca, funkcionere i vladajućih i opozicionih stranaka, predstavnike Turske države, direktore banaka, predstavnike NATO-a, vojnog atašea britanske ambasade u Atini, i mnoge, mnoge druge. Naravno, ovo je samo delić priče o ovoj grupi, falaabraxasu ima po internetu da se pročita sve detaljno, ali NEMA dokumentarac niti film. I aj' da je to samo jedna Grčka grupa o kojoj slabo šta može da se sazna nego je to bre plejada, i ja kad bi sad nabrajao sve grupe koje su bile aktivne samo 90-ih godina to ne bi bilo mesta ovde, tako ću se zadržati samo na onim većima koje trenutno deluju i o kojima s vremena na vreme čujemo po koju vest tipa da su zoljom gađali američku ambasadu i slično.

 Npr. u Grčkoj trenutno šljakaju grupe koje su ovde novinari krstili kao "Revolucionarne ćelije", "Revolucionarna borba" (najpoznatija po napadu na američku ambasadu u Atini, i na zgradu grčke vlade), "Revolucionarna sekta"(poznata po ubistvu člana anti-terorističe jedinice 2009.), "Zavere vatrenih ćelija", "Sekta revolucionara" i naravno još na 10-ine ako ne i stotine manjih lokalnih grupa. Ovo su sve većinom anarhističke grupe tako da možda nije ni čudo što niko ne sme da se usudi da pravi bilo kakav dokumentarac o njima, pa evo čak ih, verovali ili ne, nema ni u serijalu International Terrorism Since 1945. E sad, neko će se možda zapitati, OK, ajde ti anarhisti, ali šta je sa "17. Novembrom", oni više ne postoje a i bili su komunisti, što o njima nema ništa. E vidite, to je isto jako zanimljivo, u Grčkoj trenutno postoji jedna vrsta kulta "17. Novembra", pa čak i te anarhističke grupe koje bi po difoltu trebale da budu u sukobu sa "komunjarama", to jednostavno nije tako, toga nema, a što je još luđe, veliki deo grčke navijače scene, dakle AEK-ovi, deo PAOK-ovih navijača, IRAKLISOVI, pa čak može da se kaže da skoro sve grčke navijačke grupe u svojim redovima imaju anarhiste, pa čak i komuniste, jer komunistička partija je dole takođe dosta jaka, tako da ta fuzija navijača i anarhista rađa jedno stanje kakvo imamo npr. u Atini gde su određeni delovi grada jednostavno zabranjene zone za policiju. Dalje, tu su ti skvotovi, koji su totalno outlaw, i tu nema šanse murija da kroči, i ja mislim da kad bi policija nekim čudom ipak ušla u Solunski skvot, tvrdim da bi momentalno nastao ulični rat sličan onom u Atini. E, sad, zamislite takvu jednu državu i uporedite je sa Srbijom npr. Znači, samo je uporedite, ništa ne impliciram. Ako znamo sve te podatke onda ja mislim da nije nikakvo čudo što niko živi ništa o takvima ne sme da snimi, jer između ostalih akcija grčke grupe su poznate i po opuštenom ubijanju novinara kao što je kod nas npr. Brankica Stanković, dakle kad bi neka tamo njihova Brankica pokušala da napravi "insajder" o anarhistima, ako ne bi postradala a ono bi joj život bio totalno uništen, i nikakva policijska pratnja joj tu ne bi pomogla. I naravno, odma' da se ogradim, ja ovde nikako ne propagiram ubistvo Brankice, daleko bilo, nego samo pišem o tome kakvo je stanje u Grčkoj. Dakle, ovo je trebala da bude priča o Ulrike Meinhof ali eto, nekako ispade da je priča o grčkim anarhistima daleko, daleko interesantnija, jer ipak nemam dokumentarac kao povod za jednu takvu "elaboraciju" te po običaju zlorabim tuđi. Hvala.

IMDB

"This arresting European documentary chronicles the exploits of a radical journalist who joined Germany's most notorious terrorist group in the 1970s. Through a combination of newsreel clips, television reports, and interviews with friends and colleagues, a complex portrait of the journalist, Ulrike Marie Meinhof emerges. While the media portrays the woman, who committed suicide in prison in 1976, as courageous and tremendously self-confident, her friends remember her much differently."

DOWNLOAD :

http://www.megaupload.com/?d=YC3OJF8E

http://www.megaupload.com/?d=FEA953EI